Основну област интересовања др Ане Миленковић представљају семантичка испитивања на материјалу савременог српског језика. Она овој области приступа из угла лексикологије и лексикографије, а поред метаанализе речника и лексиколошких метода служи се и методама психолингвистике и корпусне лингвистике, као и квантитативном анализом података. Велики део њених интересовања усмерен је на истраживање посебне лексичко-семантичке групе речи којима се у српском језику означавају осећања. Ово интересовање у потпуности је уобличено у докторској дисертацији под насловом Семантичка и творбена анализа глагола којима се означавају осећања у савременом српском језику, где је предмету истраживања приступила из угла неколико научних дисциплина: лексикологије, психолингвистике, лингвокултурологије и лексикографије. Временом се њено интересовање окреће ка творбено-семантичким темама, као и истраживањима у вези са семантиком предлога, а све у оквирима когнитивнолингвистичког приступа. Језичким питањима бави се из угла семантике, творбе речи и синтаксе, посебно истичући улогу коју појмовне метафоре и метонимије имају у разумевању полисемије.
ИИИ Изабране публикације
[1] Миленковић, Ана. Концептуализација примарних емоција у српском језику (на примеру глагола са значењем радости, туге, страха и љутње). Јужнословенски филолог 72/1, Београд, 2021, 163–185.
[2] Миленковић, Ана. Семантичка анализа лексема творбено повезаних ономатопејском мотивном формом прас. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 68/1, 119–138. Нови Сад: Матица српска, 2025.
[3] Миленковић, Ана, Живановић, Владимир. Анотирана библиографија Библиотеке Јужнословенског филолога. Институт за српски језик САНУ, Београд, 2022.
[4] Миленковић, Ана. Емоционално-експресивни глаголи у српском језику (лексичко-семантичка анализа). Наш језик ЛИИ/1, Београд, 2021, 63–80.
[5] Миленковић, Ана. Именице којима се означавају прототипичне емоције у савременом српском језику. Наш језик ЛИВ/2, Београд, 2023, 19–33.
[6] Миленковић, Ана. Семантика префикса при- у српском језику. Наш језик, ЛВИ/1, 1–18. Београд: Институт за српски језик САНУ, 2025.
Монографске публикације:
[1] Миленковић, Ана, Живановић, Владимир. Анотирана библиографија Библиотеке Јужнословенског филолога. Институт за српски језик САНУ, Београд, 2022.
Студије и чланци:
[1] Миленковић, Ана. Усвајање значења предлога код и с(а) у раном дечијем говору, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, ЛВ/1, Нови Сад, 2012: 221–235.
[2] Миленковић, Ана. Семантичке улоге доживљавача и изазивача емоције у значењској структури емоционалних глагола у српском језику. Наш језик XЛВИ/3–4, Београд 2015: 23–38.
[3] Миленковић, Ана. О лексикографском опису глагола којима се означавају осећања у савременом српском језику, у: Диана Благоева, Сия Колковска, Лексикографията в началото на XXИ в. Софија: Издателство на БАН „Проф. Марин Дринов”, 2016: 119–128.
[4] Лазић Коњик, Ивана, Миленковић, Ана. Тхе Девелопмент оф тхе Опен Дицтионарy оф Цонтемпорарy Сербиан Лангуаге Усинг Цроwдсоурцинг Тецхниqуес. ЕУРАЛЕX XИX Процеедингс Боок Вол. 1 (едс. Гавриилидоу, Зое, Митсиаки, Мариа, Флиатоурас, Асимакис). Алеxандроуполис, Грееце, 2020, 479–484.
[5] Миленковић, Ана. Концептуализација примарних емоција у српском језику (на примеру глагола са значењем радости, туге, страха и љутње). Јужнословенски филолог 72/1, Београд, 2021, 163–185.
[6] Миленковић, Ана. Интенционалност као критеријум класификације емоционалних глагола у српском језику. Књижевност и језик ЛXВИИИ/1, Београд, 2021, 89–95.
[7] Миленковић, Ана. Емоционално-експресивни глаголи у српском језику (лексичко-семантичка анализа). Наш језик ЛИИ/1, Београд, 2021, 63–80.
[8] Миленковић, Ана. Именице којима се означавају прототипичне емоције у савременом српском језику. Наш језик ЛИВ/2, Београд, 2023, 19–33.
[9] Миљковић, Вања, Миленковић, Ана. Дијатеза емоционалних глагола и њихова каузална структура. Језици и културе у времену и простору 11/2, Нови Сад, 2023, 134–152.
[10] Миленковић, Ана. Семантичка анализа лексема творбено повезаних ономатопејском мотивном формом прас. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 68/1, 119–138. Нови Сад: Матица српска, 2025.
[11] Миленковић, Ана. Обрада емоционалних глагола у описним речницима савременог српског језика. У: Будућност српске описне лексикографије (ур. Рајна Драгићевић). Универзитет у Београду – Филолошки факултет, Београд, 2025, 41–55.
[12] Миленковић, Ана. Семантика префикса при- у српском језику. Наш језик, ЛВИ/1, 1–18. Београд: Институт за српски језик САНУ, 2025.
Прикази, критике, хронике, сећања итд.
[1] Миленковић, Ана. Човек у језику и језик у човеку. Приказ књиге Рајне Драгићевић: Вербалне асоцијације кроз српски језик. Српски језик – студије српске и словенске, бр. 16, 2011: 853–855.
[2] Миленковић, Ана. Уплашен или плашљив човек, у: Рајна Драгићевић, Речи под лупом, Београд: Танеси, 2016: 139−141.
[3] Миленковић, Ана. О језику осећања или о језику и осећањима, у: Рајна Драгићевић, Речи под лупом, Београд: Танеси, 2016: 143−145.
[4] Миленковић, Ана. Горак укус једа. Језик око нас. Прометеј, Нови Сад, 2019, 104–105.
[5] Миленковић, Ана. Кад смо забринути или брижни, да ли осећамо бригу? Језик око нас. Прометеј, Нови Сад, 2019, 113–114.
[6] Јасмина Дражић, Приступи проучавању значења речи. Нови Сад: Филозофски факултет. Јужнословенски филолог 79/2, 2023, 289–296 [приказ].
[7] Анотирана библиографија Библиотеке Јужнословенског филолога, Институт за српски језик САНУ, Јужнословенски филолог 79/2, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2023: 330–340 (у коауторству са В. Живановићем) [приказ].
[8] Вања Миљковић. Протодогађајна семантика глаголских префикса у српском језику. Институт за српски језик САНУ, Јужнословенски филолог 80/2, 2024, 225–234 [приказ].
[9] Миленковић, Ана. О Анотираној библиографији Библиотеке Јужнословенског филолога, Наш језик ЛИВ/2 (у коауторству са В. Живановићем), 2023, 81–84 [приказ].
Резимеи:
[1] Илић, Н., Јакић, М., Пантелић, А. и Предолац, Н. О декомпозицији предиката. Презентовано на скупу Југословенског друштва за примењену лингвистику, Нови Сад, 2001.
[2] Илић, Н., Јакић, М., Пантелић, А., Савић, М., Предолац, Н. и Костић, А. Гласовне алтернације и количина информације именица женског рода. Презентовано на ВИИИ Емпиријским истраживањима у психологији, Филозофски факултет, Београд, 2002.
[3] Савић, М., Анђелковић, Д., Јакић, М., Пантелић, А. и Путник, Б. Стабилност дистрибуције предлога у спонтаном дечјем говору. Презентовано на XИ Емпиријским истраживањима у психологији, Филозофски факултет, Београд, 2005.
[4] Костић, А. и Пантелић, А. Дијахрона анализа промене вероватноћа врсте речи, падежних облика именица и предлога у српском језику. XИ научни скуп: Емпиријска истраживања у психологији, Филозофски факултет, Београд, 2005.
Секундарно ауторство:
[1] Лазић Коњик, Ивана, Миленковић, Ана. Тхе Девелопмент оф тхе Опен Дицтионарy оф Цонтемпорарy Сербиан Лангуаге Усинг Цроwдсоурцинг Тецхниqуес. ЕУРАЛЕX XИX Процеедингс Боок Вол. 1 (едс. Гавриилидоу, Зое, Митсиаки, Мариа, Флиатоурас, Асимакис). Алеxандроуполис, Грееце, 2020, 479–484.
[2] Миленковић, Ана, Живановић, Владимир. Анотирана библиографија Библиотеке Јужнословенског филолога. Институт за српски језик САНУ, Београд, 2022.
[3] Миљковић, Вања, Миленковић, Ана. Дијатеза емоционалних глагола и њихова каузална структура. Језици и културе у времену и простору 11/2, Нови Сад, 2023, 134–152.
Тезе:
Магистарски рад: Конотативно груписање вербалних асоцијата у зависности од семантичких карактеристика вербалних стимулуса на Филолошком факултету Универзитета у Београду, 17. јуна 2009. године, пред комисијом у саставу: проф. др Рајна Драгићевић (ментор), проф. др Александар Костић и проф. др Предраг Пипер.
Докторски рад: Семантичка и творбена анализа глагола којима се означавају осећања у савременом српском језику на Филолошком факултету Универзитета у Београду, 10. октобра 2017. године, пред комисијом у саставу: проф. др Рајна Драгићевић (ментор), проф. др Катарина Расулић, др Стана Ристић и проф. др Гордана Штрбац.
Ана Миленковић рођена је 30. 10. 1979. године у Београду. Основну и средњу школу завршавала је у Сиднеју и Београду. Године 1998. уписала се на Групу за општу лингвистику Филолошког факултета у Београду. Дипломирала је 2003. године са просечном оценом 9.29. Исте године уписала се на постдипломске студије на Филолошком факултету у Београду, смер − Наука о језику. Године 2009. одбранила је магистарску тезу под насловом Конотативно груписање вербалних асоцијата у зависности од семантичких карактеристика вербалних стимулуса на Филолошком факултету у Београду, пред Комисијом у саставу: проф. др Рајна Драгићевић (ментор), академик Предраг Пипер и академик Александар Костић. Докторску дисертацију под називом Семантичка и творбена анализа глагола којима се означавају осећања у савременом српском језику одбранила је на Филолошком факултету у Београду 10. 10. 2017. пред Комисијом у саставу: проф. др Рајна Драгићевић (ментор), проф. др Катарина Расулић, др Стана Ристић и проф. др Гордана Штрбац. Од 2009. године сарадник је Института за српски језик САНУ на одсеку Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, најпре у звању истраживач-приправник, затим у звању истраживач-сарадник, а од јула 2025. године као виши научни сарадник.
Ана Миленковић рођена је 30. 10. 1979. године у Београду. Основну и средњу школу завршавала је у Сиднеју и Београду. Године 1998. уписала се на Групу за општу лингвистику Филолошког факултета у Београду. Дипломирала је 2003. године са просечном оценом 9.29. Исте године уписала се на постдипломске студије на Филолошком факултету у Београду, смер − Наука о језику. Године 2009. одбранила је магистарску тезу под насловом Конотативно груписање вербалних асоцијата у зависности од семантичких карактеристика вербалних стимулуса на Филолошком факултету у Београду, пред Комисијом у саставу: проф. др Рајна Драгићевић (ментор), академик Предраг Пипер и академик Александар Костић. Докторску дисертацију под називом Семантичка и творбена анализа глагола којима се означавају осећања у савременом српском језику одбранила је на Филолошком факултету у Београду 10. 10. 2017. пред Комисијом у саставу: проф. др Рајна Драгићевић (ментор), проф. др Катарина Расулић, др Стана Ристић и проф. др Гордана Штрбац. Од 2009. године сарадник је Института за српски језик САНУ на пројекту Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, а затим и на истоименом одсеку, најпре у звању истраживач-приправник, затим у звању истраживач-сарадник, а од јула 2025. године као виши научни сарадник.
Од 2001. године била је сарадник Лабораторије за експерименталну психологију Филозофског факултета у Београду, где је учествовала на више пројеката, најпре као стипендиста Министарства науке и заштите животне средине, а касније као спољни сарадник. У оквиру пројеката Лабораторије учествовала је у изради више фреквенцијских речника, психолингвистичких и корпуснолингвистичких истраживања. Још као студент треће године Филолошког факултета, катедре за Општу лингвистику, почела је да сарађује са академиком Александром Костићем у оквиру Лабораторије за експерименталну психологију Филозофског факултета у Београду, где је била део тима који се бавио израдом Електронског корпуса Српског језика (идеје коју је започео Ђорђе Костић) и то, пре свега, анотацијом и лематизацијом Вукових народних пјесама и Новог завјета. Сарадња са колегама у Лабораторији за експерименталну психологију омогућила јој је да се ближе упозна са методологијом психолингвистичких и корпусно-лингвистичких истраживања, као и са статистичком обрадом језичких података.
Основну област интересовања др Ане Миленковић представљају семантичка испитивања на материјалу савременог српског језика. Она овој области приступа из угла лексикологије и лексикографије, а поред метаанализе речника и лексиколошких метода служи се и методама психолингвистике и корпусне лингвистике, као и квантитативном анализом података. Велики део њених интересовања усмерен је на истраживање посебне лексичко-семантичке групе речи којима се у српском језику означавају осећања. Ово интересовање у потпуности је уобличено у докторској дисертацији под насловом Семантичка и творбена анализа глагола којима се означавају осећања у савременом српском језику, где је предмету истраживања приступила из угла неколико научних дисциплина: лексикологије, психолингвистике, лингвокултурологије и лексикографије. Временом се њено интересовање окреће ка творбено-семантичким темама, као и истраживањима у вези са семантиком предлога, а све у оквирима когнитивнолингвистичког приступа. Језичким питањима бави се из угла семантике, творбе речи и синтаксе, посебно истичући улогу коју појмовне метафоре и метонимије имају у разумевању полисемије.
Као лексикограф, Ана Миленковић учествује у изради Речника српскохрватског књижевног и народног говора САНУ (1959–), испрва као основни обрађивач, а тренутно у звању помоћног редактора. Од 2009. године урадила је следеће речничке секције: у основној обради П-62 (полежав–полишити), П-72а (попасак –попивница), П-99 (Праљак–прастароседелац), П-100 (праствар–прваљка), П-121 (преправљати–прерушити), П-130 (при–прибранити), у помоћној редакцији П-115 (прелат–премамити), а у току је рад на секцији П-157 (прокумак–пролошки). Више пута учествовала је у коректури речничких томова, као и у обучавању младих колега лексикографском раду на Речнику САНУ. Такође, користи различите прилике како би промовисала лексикографски рад у Институту за српски језик САНУ, важност израде речника и научног бављења различитим питањима савременог српског језика.
Др Ана Миленковић учествовала је у оснивању и раду Филолошког друштва „Речи”, које је, између осталог, организовало три избора за „Српску реч године” (2023, 2024. и 2025. године), у којима је била један од чланова жирија. На званичном сајту Филолошког друштва „Речи” објављен је и њен чланак „(Не)одговорност”, у којем научно-популарно описује значење речи одговорност, смештајући је у контекст савремених друштвених токова, у којима одговорност, заправо, почиње да означава своју супротност – неодговорност. На 2. програму Радио Београда два пута је гостовала у емисији „Пут у речи“ где је говорила о емоцијама у језику, речима које користимо у изражавању емоција, концептуализацији емоција у српском језику, као и о најзанимљивијим примерима емоционалног жаргона којима се млади служе у свакодневној комуникацији.
Научна звања:
2009. истраживач приправник
2010. истраживач сарадник
2018. научни сарадник
2025. виши научни сарадник
Популаризација науке:
[1] Миленковић, Ана. Уплашен или плашљив човек, у: Рајна Драгићевић, Речи под лупом, Београд: Танеси, 2016: 139−141.
[2] Миленковић, Ана. О језику осећања или о језику и осећањима, у: Рајна Драгићевић, Речи под лупом, Београд: Танеси, 2016: 143−145.
[3] Миленковић, Ана. Горак укус једа. Језик око нас. Прометеј, Нови Сад, 2019, 104–105.
[4] Миленковић, Ана. Кад смо забринути или брижни, да ли осећамо бригу? Језик око нас. Прометеј, Нови Сад, 2019, 113–114.
[5] Један од оснивача, аутора и сарадника у Филолошком друштву „Речи”.
[6] Члан жирија у избору за Српску реч године, 2023, Филолошко друштво „Речи”.
[7] Члан жирија у избору за Српску реч године, 2024, Филолошко друштво „Речи”.
[8] На званичном сајту Филолошког друштва „Речи” објавила је чланак „(Не)одговорност”, у којем научно-популарно описује значење речи одговорност, смештајући је у контекст савремених друштвених токова, у којима одговорност, заправо, почиње да означава своју супротност – неодговорност.
[9] Библиотека града Београда, 13. 9. 2023. учесник промоције током представљања Јубилејског трокњижја, поводом 75 година Института за српски језик, одржане у Библиотеци града Београда. Излагање је било на тему монографије Анотирана библиографија библиотеке Јужнословенског филолога, чији је аутор, заједно са колегом др Владимиром Живановићем.
[10] Институт за српски језик САНУ, 2024. Посета ђака 6, 7. и 8. разреда О.Ш. „Павле Савић” и њихове наставнице српског језика, Весне Дукић, библиотеци Института за српски језик САНУ. Др Ана Миленковић је, заједно са колегом др Владимиром Живановићем, одржала предавање о историјату Института за српски језик САНУ, Одсеку за речник, као и основним фазама рада на РСАНУ.
[11] Интернатионал сцхоол оф Белграде, 2025. На позив директорке основне школе „Интернатионал сцхоол оф Белграде” др Ана Миленковић посетила је ђаке два одељења (првог и другог разреда) како би деци одржала предавање о томе шта су речници, чему служе, како се користе, на каквим типовима речника се ради у Институту за српски језик, која је разлика између једнојезичних и вишејезичних речника и сл.
[12] Гостовање у емисији „Пут у речи“, Радио Београд 2. програм. У емисији се говорило о односу језика и емоција, о речима које користимо у изражавању емоција, концептуализацији емоција у српском језику, као и о најзанимљивијим примерима емоционалног жаргона којим се млади служе у свакодневној комуникацији.
Учешће на научним скуповима:
[1] Илић, Н., Јакић, М., Пантелић, А. и Предолац, Н. О декомпозицији предиката. Презентовано на скупу Југословенског друштва за примењену лингвистику, Нови Сад, 2001.
[2] Илић, Н., Јакић, М., Пантелић, А., Савић, М., Предолац, Н. и Костић, А. Гласовне алтернације и количина информације именица женског рода. Презентовано на ВИИИ Емпиријским истраживањима у психологији, Филозофски факултет, Београд, 2002.
[3] Савић, М., Анђелковић, Д., Јакић, М., Пантелић, А. и Путник, Б. Стабилност дистрибуције предлога у спонтаном дечјем говору. Презентовано на XИ Емпиријским истраживањима у психологији, Филозофски факултет, Београд, 2005.
[4] Костић, А. и Пантелић, А. Дијахрона анализа промене вероватноћа врсте речи, падежних облика именица и предлога у српском језику. XИ научни скуп: Емпиријска истраживања у психологији, Филозофски факултет, Београд, 2005.
[5] Миленковић, Ана. О лексикографском опису глагола којима се означавају осећања у савременом српском језику, у: Диана Благоева, Сия Колковска, Лексикографията в началото на XXИ в. Софија: Издателство на БАН „Проф. Марин Дринов”, 2016: 119–128.
[6] Миљковић, Вања, Миленковић, Ана. Дијатеза емоционалних глагола и њихова каузална структура. Језици и културе у времену и простору 11/2, Нови Сад, 2023, 134–152.
[7] Лазић Коњик, Ивана, Миленковић, Ана. Тхе Девелопмент оф тхе Опен Дицтионарy оф Цонтемпорарy Сербиан Лангуаге Усинг Цроwдсоурцинг Тецхниqуес. ЕУРАЛЕX XИX Процеедингс Боок Вол. 1 (едс. Гавриилидоу, Зое, Митсиаки, Мариа, Флиатоурас, Асимакис). Алеxандроуполис, Грееце, 2020, 479–484.
