Бави се научно-истраживачким и лексикографским радом и један је од основних обрађивача који учествују у изради Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ. Предмет најужег деловања и интересовања представљају лексикологија и семантика, са нарочитим освртом на лингвокултуролошка и когнитивистичка истраживања српског језика. У току је израда докторске тезе под називом „Застарела лексика у српским описним речницима“ под менторством др Рајне Драгићевић.
Студије и чланци
2010.
Маринковић, Ивана, Слободан Новокмет: Неки аспекти колоквијализације језика у српским дневним новинама, Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини. Посебно издање поводом 50-годишњице оснивања Филозофског факултета посвећено проф. др Милосаву Вукићевићу, Косовска Митровица, 2010, 261–268.
2011.
Маринковић, Ивана, Драгана Цвијовић: Антрополошка лексика у двама дијалекатским речницима, у: Радмила Жугић (ур.), Дијалекат – дијалекатска књижевност 3, Лесковац: Лесковачки културни центар, 2011, 230–241.
Маринковић, Ивана: О неким лексичко-семантичким и синтаксичким карактеристикама језика саобраћајних приручника, у: Милош Ковачевић (ур.), Савремена проучавања језика и књижевности II/1, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 2011, 117–126.
Маринковић, Ивана: О придевима жут и златан у српском језику, у: Жоржета Чолакова (ур.), Пайсиева четения. Научни трудове 48/1, сб. А, Филология 2010, Пловдив: Пловдивски универзитет „Паисий Хилендарски“, Филологически факултет, 2011, 541–552.
2012.
Маринковић, Ивана: Преглед лексике у тематски сродним приповеткама Ива Андрића, у: Branko Tošović (ур.), Ivo Andrić – Literat und Diplomat im Schatten zweier Weltkriege (1925–1941) / Ivo Andrić – književnik i diplomata u sjeni dvaju svjetskih ratova (1925–1941), Andrić-Initiative 5, Graz: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität Graz – Beograd: Beogradska knjiga, 2012, 489–503.
Маринковић, Ивана, Јована Јовановић: О проблему полисемантичке структуре лексема из класе етника у српском језику, у: Снежана Гудурић (ур.), Језици и културе у времену и простору I, Нови Сад: Филозофски факултет, 2012, 463–473.
Маринковић, Ивана, Јована Јовановић: Творбена анализа неких именица из класе етника у српском језику, у: Милош Ковачевић (ур.), Савремена проучавања језика и књижевности III/1, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 2012, 55–64.
Маринковић, Ивана: О глаголима чија семантика обухвата емоције из домена туге, Наш језик 43/1–2, Београд, 2012, 45–61.
Маринковић, Ивана: О номинализацији у језику академске заједнице, Липар (13) 48, Крагујевац, 2012, 161–170.
2013.
Маринковић Мандић, Ивана, Ана Ранђеловић, Јована Јовановић: Семантичка вредност суфикса -ота, -оћа и -ост у деривацији апстрактних именица из домена човекових физичких и духовних особина, у: Biljana Mišić Ilić, Vesna Lopičić (ур.), Jezik, književnost, vrednosti. Jezička istraživanja, Ниш: Филозофски факултет, 2013, 99–111.
2014.
Маринковић Мандић, Ивана, Јована Јовановић: Глаголи говорења као носиоци Ћопићевог хумора, у: Бранко Тошовић (ур.), Ћопићевско моделовање реалности кроз хумор и сатиру / Modellierung der Realität mittels Humor und Satire bei Branko Ćopić, Лирски, хумористички и сатирички свијет Бранка Ћопића / Die lyrische, humoristische und satirische Welt von Branko Ćopić 3, Graz: Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität Graz – Бања Лука: Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, 2014, 283–299.
Маринковић Мандић, Ивана, Ана Ранђеловић, Јована Јовановић: О фразеологизмима с компонентама глава, нос, око и ухо, у: Снежана Гудурић, Марија Стефановић (ур.), Језици и културе у времену и простору III, Нови Сад: Филозофски факултет, 2014, 75–87.
2016.
Маринковић Мандић, Ивана, Ана Мацановић, Јована Јовановић: Могу ли старе речи бити модерне?, Језик данас, н. с. (12) 7–8, Нови Сад, 2016, 6–10.
2025.
Маринковић, Ивана: Обрада застареле лексике у описним речницима савременог српског језика, у: Рајна Драгићевић (ур.), Будућност српске описне лексикографије, Београд: Универзитет у Београду – Филолошки факултет, 2025, 253–268.
Маринковић, Ивана: О неким творбеним особеностима застареле лексике у описним речницима српског језика, у: Александар Милановић и др. (ур.), Творба, промена и норма у језичком систему. Зборник радова у част професору Божу Ћорићу, Београд: Савез славистичких друштава Србије – Завод за унапређивање образовања и васпитања, 2025, 375–386.
Прикази, критике, хронике, сећања итд.
2009.
Маринковић, Ивана: Душка Кликовац, Језик и моћ: огледи из социолингвистике и стилистике, Наш језик 40/1–4, Београд, 2009, 93–96 [приказ].
2010.
Маринковић, Ивана: Миланка Бабић, Огледи из прагматичке синтаксе, Наш језик 41/3–4, Београд, 2010, 125–128 [приказ].
2011.
Маринковић, Ивана: Марина Николић, Сводни регистар питања из српске говорне културе: према језичким саветницима, Наш језик 42/3–4, Београд, 2011, 65–66 [приказ].
2012.
Маринковић, Ивана: Зборник Матице српске за филологију и лингвистику ЛИВ/2, Лингвистичке актуелности 21, Београд, 2012, 52–54 [приказ].
2013.
Маринковић, Ивана: Зборник Матице српске за филологију и лингвистику ЛИВ/2, Српски језик 18, Београд, 2013, 811–817 [приказ].
Тезе
Докторски рад: Маринковић Мандић, Ивана: Застарела лексика у описним речницима српског језика. Докторска дисертација, Филолошки факултет Универзитета у Београду, 2023. Ментор: проф. др Рајна Драгићевић.
Докторска дисертација је одбрањена 21. септембра 2023. године.
Др Ивана Маринковић-Мандић је научни сарадник у Институту за српски језик САНУ, где од 2009. године ради на пројекту „Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ“. Учествује у изради Речника САНУ, пре свега у основној обради речничке грађе и изради лексикографског текста. Докторску дисертацију „Застарела лексика у описним речницима српског језика“ одбранила је 21. септембра 2023. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Бави се лексикологијом, семантиком и лексикографијом, са посебним интересовањем за застарелу лексику и когнитивне и лингвокултуролошке аспекте српског језика. Објавила је научне и стручне радове у домаћим и међународним публикацијама и учествовала на научним скуповима у земљи и иностранству.
Др Ивана Маринковић-Мандић рођена је 4. јула 1982. године у Пожаревцу. Завршила је друштвено-језички смер Пожаревачке гимназије као носилац Вукове награде. Дипломирала је 2008. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду, на Групи за српски језик и књижевност, са просечном оценом 9,11. Исте године уписала је докторске студије на истом факултету. Докторску дисертацију „Застарела лексика у описним речницима српског језика“ одбранила је 21. септембра 2023. године.
Професионално искуство стицала је у области проучавања, наставе и популаризације српског језика, као и у организацији научних скупова. Била је ангажована у Друштву за српски језик и књижевност Србије, радила као секретар Међународног славистичког центра на Филолошком факултету и као предавач у Центру за стране језике Еqуилибрио. Од 2006. до 2008. године писала је и читала прилоге савремене језичке тематике за емисију „Пут у речи“ Радио Београда 2, а 2008. године учествовала је у организацији међународног Научног скупа слависта у Вукове дане.
У Институту за српски језик САНУ ради од 5. фебруара 2009. године на пројекту „Лингвистичка истраживања савременог српског књижевног језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика САНУ“. Учествује у изради Речника САНУ, пре свега у основној обради речничке грађе и изради лексикографског текста. Обрадила је секције П-65 (полутар–пољштица), П-71 (понтоаски–попас) и П-90 (потрети–потсусед), у укупном обиму од 24,50 ауторских табака. Учествовала је и у другим пословима на Пројекту, укључујући сравњивање дигитализованих књига Библиотеке САНУ са грађом која чини корпус Речника. У оквиру рада на Речнику учествовала је и у коректури речничких томова.
У научноистраживачком раду бави се пре свега лексикологијом, семантиком и лексикографијом, са посебним усмерењем на истраживање застареле лексике. Њена истраживања обухватају лексичко-семантичке, творбене, прагматичке и стилске аспекте лексичких јединица српског језика, као и питања полисемије, фразеологије и функционално-стилских одлика језика. Посебно место у њеном раду заузимају когнитивни и лингвокултуролошки аспекти српског језика.
Објавила је научне и стручне радове у домаћим и међународним часописима и зборницима и учествовала на научним скуповима у земљи и иностранству. Њени радови обухватају истраживања најпре застареле лексике, потом семантике глагола, творбено-семантичких односа, полисемије, фразеологије, антрополошке и дијалекатске лексике, као и лексике књижевних дела. Докторска дисертација „Застарела лексика у описним речницима српског језика“ посвећена је статусу застареле лексике у савременом српском језику и њеном представљању у описним речницима.
Учествовала је на Трећој међународној конференцији „Језик и религија“, одржаној у Београду 26–28. септембра 2024. године, на којој је изложила рад „Застарела религијска лексика у описним речницима српског језика“, прихваћен за штампу у зборнику „Језик у религији/Религија у језику“. Учествовала је и на промоцији зборника „Будућност српске описне лексикографије“ на Коларцу 16. децембра 2025. године. У мају 2026. године учествовала је на Међународној славистичкој конференцији „Лексичко застаревање: фактори, типови, статус“, где је изложила реферат „О застарелим значењима у полисемантичкој структури лексике српског језика“.
Поред научноистраживачког рада, бави се и популаризацијом науке и представљањем језичких тема широј публици. Учествовала је у програмима посвећеним популаризацији науке о језику, међу којима су излагање уз презентацију и језичку радионицу „Могу ли старе речи бити модерне?“ у оквиру трибине „Дани европске баштине“ у Задужбини Илије М. Коларца 2014. године, као и излагање „Вуков превод Новог завјета (1847)“ на 59. међународном Београдском сајму књига, у оквиру трибине „Два века од почетка рада Вука Караџића, српска култура и европски контекст“. Учествује и у савременим културним програмима научно-популарног карактера: 28. маја 2026. године одржала је предавање по позиву „Живе(ле) књиге, речници!“ у оквиру циклуса „Музејске приче о религијама“, у организацији Музеја Вука и Доситеја и Народног музеја Србије.
Научна звања:
Истраживач-сарадник — изабрана 23. маја 2011. године.
Истраживач-сарадник — реизабрана 24. јуна 2014. године.
Научни сарадник — изабрана 3. априла 2024. године.
Популаризација науке:
Учешће на научним скуповима
