мср Катарина Штетић

Катарина Штетић, „Астрономска терминологија у предвуковском периоду“ (Исидора Бјелаковић. Терминологија у књижевним језицима Срба XVIII и XIX века (астрономија). Нови Сад: Матица српска, 2022, 378 стр.), Зборник Матице српске за књижевност и језик, 71/2, 2023, 589–593 [приказ].
Катарина Штетић, „Вуков превод Новог завјета и Решетарово „прегледано“ издање као однос источне и западне хришћанске традиције: лексичке разлике између имена и неких библијских термина“, Прилози проучавању језика, 55, 2024, 267–271.
Катарина Штетић, „Преводи Светог писма на српски језик од XIX века до данас“, Доминанты сербской культуры. Материалы V научно-практической школы сербистики, сост. Е. И. Якушкина, Москва: Макс ПРЕСС, 2024, 15–34.
Катарина Штетић, „Употреба прошлих глаголских времена у Вуковом преводу јеванђеља: однос између српског превода и црквенословенског предлошка“, Октоих: Часопис Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, XV/16, 2025, 63–81.

Рођена 14. јануара 1998. године у Јагодини.

2017. Завршила природно-математички смер Гимназије „Светозар Марковић“ у Јагодини.

2021. Завршила основне академске студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик и књижевност (наставнички профил), с просечном оценом 9,81.

2022. Завршила мастер студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик – српска филологија, одбранивши мастер рад на тему Вук–Даничићево и Решетарово издање Светог писма: однос између источне и западне хришћанске ономастике и неких библијских термина пред комисијом у саставу: проф. др Виктор Савић (ментор) и проф. др Александар Милановић.

2022. Уписала докторске студије на Филолошком факултету у Београду, модул Српски језик.

2023. Запослила се на Старословенистичком одсеку Института за српски језик САНУ у звању истраживач-приправник.

2023–  Члан-сарадник Одељења за књижевност и језик Матице српске.

2026. Пријавила тему докторске дисертације под називом Језичке особине Хваловог зборника као споменика српске редакције старословенског језика (ментор: проф. др Виктор Савић).

2026. Изабрана у звање истраживач-сарадник.

Катарина Штетић рођена je 14. јануара 1998. године у Јагодини, где је завршила основну школу и природно-математички смер Гимназије „Светозар Марковић“. Током основношколског и средњошколског образовања учествовала је на такмичењима из области српскога језика и књижевности и освојила три награде на Републичком такмичењу из српскога језика и језичке културе у Тршићу (трећу, другу и прву), две треће награде на Републичком такмичењу Књижевна олимпијада у Сремским Карловцима, две прве награде на литерарном конкурсу „Јара Лабуд“, као и Октобарску и Светосавску награду града Јагодине.

Године 2021. завршила је основне студије на Филолошком факултету у Београду (смер: Српски језик и књижевност) с просечном оценом 9,81, а 2022. и мастер студије на истом факултету (смер: Српски језик – српска филологија) с просечном оценом 9,83. Мастер-рад на тему Вук–Даничићево и Решетарово издање Светог писма: однос источне и западне хришћанске ономастике и неких библијских термина одбранила је с највишом оценом 28. септембра 2022. године пред комисијом у саставу: проф. др Виктор Савић (ментор) и проф. др Александар Милановић. Године 2022. уписала је докторске студије на Филолошком факултету у Београду (модул: Српски језик).

У периоду између септембра 2021. и априла 2023. године радила је као наставник српскога језика и књижевности у Фармацеутско-физиотерапеутској школи у Београду, као и наставник српскога језика, књижевности и увода у општу лингвистику у Филолошкој гимназији у Београду.

У априлу 2023. године запослила се на Старословенистичком одсеку Института за српски језик САНУ, у звању истраживач-приправник.

У јануару 2026. године одобрена јој је израда докторске дисертације на тему Језичке особине Хваловог зборника као споменика српске редакције старословенског језика, а у априлу 2026. године је изабрана у звање истраживач-сарадник.

Учествовала је на студентској конференцији у оквиру Пете научно-практичне школе србистике „Доминанте српске културе. Исток и Запад у српском језику и култури“, одржане у Москви у октобру 2023. године.

Добитник је стипендије „Доситеја“ Фонда за младе таленте Републике Србије за школску 2020/21. и 2021/22. годину, као и треће награде „Љубомир Стојановић“ за школску 2021/22. годину, коју додељује Матица српска за најбоље мастер-радове из области српскога језика. На дан Филолошког факултета, 6. октобра, 2023. године додељена јој је Похвала Филолошког факултета Универзитета у Београду за изузетан успех остварен у школској 2022/2023. години.

Члан је Матице српске, као и један од чланова-сарадника Матичиног Одељења за књижевност и језик.