Предмет научног бављења су археографија и текстологија српскога средњовековнога рукописнога наслеђа, као и историја и поетика старе српске књижевности. Интересује се за историју словенске филологије, историју језика и палеографију.
Небојша З. Ђорђевић, „О неким чиниоцима исихазма у Слову о кнезу Лазару српског патријарха Данила ИИИ“, Доминанты сербской культуры. Материалы И научно-практической школы сербистики, сост. Е. И. Якушкина, Москва: Издательство Московского университета, 2020, 25–34.
Небојша З. Ђорђевић, „О неким чиниоцима исихазма у Цамблаковом грађењу лика Светог краља Стефана Дечанског“, Доминанты сербской культуры. Материалы ИИ научно-практической школы сербистики, сост. Е. И. Якушкина, Москва: Издательство Московского университета, 2021, 104–123.
Небойша З. Джорджевич, „Григорий Цамблак и Дечанский монастырь: хронологические рамки Повести о перенесении мощей преподобной Параскевы (Петки)“, Доминанты сербской культуры. Материалы ИВ научно-практической школы сербистики, сост. Е. И. Якушкина, Москва: Макс ПРЕСС, 2023, 16–25.
Небојша Ђорђевић, „Западна грана српске књижне културе“ (Виктор Савић, О западној грани српскословенске писмености, Београд, 2025), Археографски прилози, 47, 2025, 223–232 [приказ].
Рођен 1. јуна 1995. године у Смедеревској Паланци.
Године 2014. уписао Филолошки факултет Универзитета у Београду, смер Српска књижевност и језик са компаратистиком.
Интересовање за историју језика и српски средњи век додатно су подстакли Старословенистички семинар и разговори с професором Ђорђем Трифуновићем. На Старословенистичком семинару стекао је основна знања из археографије, док је у разговорима с професором Трифуновићем своја интересовања проширио на словенски средњи век и историју словенске филологије.
Године 2020. одбранио дипломски рад „Чиниоци исихазма у Цамблаковом грађењу лика Светог краља Стефана Дечанског“ и уписао мастер-студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик, модул Српска филологија.
Године 2022. одбранио мастер-рад „Слово о преносу моштију Свете Петке Григорија Цамблака: рукописно наслеђе и издање текста“ (научни руководилац проф. др Ђорђе Трифуновић, ментор проф. др Виктор Савић) и уписао докторске студије на Филолошком факултету у Београду, смер Српски језик.
У априлу 2023. године запослио се у Институту за српски језик САНУ (Старословенистички одсек).
Признања и награде:
Носилац је стипендије Фонда за младе таленте Републике Србије „Доситеја“ (за школску 2020/21. годину), добитник Награде „Љубомир Стојановић“, коју Матица српска додељује за најбољу студентску лингвистичку студију из области српског језика (за школску 2021/22. годину), као и Похвале Филолошког факултета Универзитета у Београду за изузетан успех остварен у школској 2022/23. години.
Учешће на научним скуповима:
Учествовао је на више научних скупова. Међу њима посебно треба издвојити Научно-практичну школу србистике „Доминанте српске културе“, коју од 2019. године редовно организују Филолошки факултет Московског државног универзитета „М. В. Ломоносов“, Институт за славистику РАН, Институт за лингвистичка истраживања РАН, Филолошки факултет Универзитета у Београду и Московска духовна академија (од 2023. године), уз подршку Фонда Светога манастира Хиландара.
